U Evropskoj uniji je 1. januara 2021. godine živelo 23,7 miliona ljudi iz zemalja van EU, pokazuju podaci Eurostata. To predstavlja 5,3% stanovništva EU.
Pročitajte više o migraciji prema Evropi.
Šta je migracija
Migracija je kretanje ljudi sa jednog mesta na drugo u cilju naseljavanja. Može biti dobrovoljna ili prisilna i može biti uzrokovana različitim razlozima - ekonomskim, ekološkim ili socijalnim.
Razlozi za migraciju
Razlozi zbog kojih ljudi migriraju ka Evropi su važni za kreiranje politika prema njima. Bitni su kako faktori koji podstiču ljude da napuste svoju zemlju, tako i faktori koji čine određenu zemlju posebno privlačnom.
Socijalno-politički faktori
Progon na etničkoj, verskoj, rasnoj, političkoj ili kulturnoj osnovi čest je razlog za napuštanje matične zemlje. Drugi važan faktor je postojanje ratnih sukoba ili (pretnje od) konflikta i progona od strane države.
Oni koji beže od oružanih sukoba, kršenja ljudskih prava ili progona često su izbeglice iz humanitarnih razloga. Mnoge zemlje imaju liberalniji pristup prema ovim migrantima. Obično se usmeravaju ka najbližoj sigurnoj zemlji koja prihvata ljude koji traže azil.
Osnova međunarodnog humanitarnog prava je Ženevska konvencija, koja definiše kako se treba odnositi prema civilima tokom oružanih sukoba i kako minimizirati posledice po njih.
Poslednjih godina mnogi su krenuli ka Evropi zbog konflikata, terorizma i progona u svojoj zemlji. Od 384.245 ljudi koji su dobili međunarodnu zaštitu u EU tokom 2022. godine, više od četvrtine došlo je iz građanskim ratom pogođene Sirije, dok su na drugom i trećem mestu državljani Avganistana i Venecuele.
Saznajte koliko ljudi je tražilo azil u EU iz naše infografike.
Demografski i ekonomski faktori
Demografske promene mogu navesti ljude da potraže perspektive u drugim zemljama. Povećanje ili smanjenje broja stanovnika, njegovo starenje ili podmlađivanje odražava se na ekonomski rast i mogućnosti za pronalaženje posla, kako u matičnim zemljama migranata, tako i u zemljama ka kojima teže.
Demografska i ekonomska migracija povezana je sa lošim radnim standardima, visokom nezaposlenošću i slabim ekonomskim stanjem u određenoj zemlji. Perspektive za veće prihode, kvalitetno obrazovanje, bolje šanse za pronalaženje posla ili viši životni standard privlače mnoge ljude, posebno ako se uslovi u njihovoj zemlji očigledno pogoršavaju.
Prema podacima Međunarodne organizacije za rad, broj ljudi koji su migrirali sa ciljem zapošljavanja bio je oko 169 miliona širom sveta tokom 2019. godine, i činili su više od dve trećine svih međunarodnih migranata. Preko 67% ovih migranata radnika uputilo se u zemlje sa visokim prihodima.
Ekološki faktori
Životna sredina oduvek je bila migracioni faktor - prirodne katastrofe kao što su poplave, uragani i zemljotresi mogu uništiti imovinu ljudi i primorati ih da se presele. Klimatske promene donose još više razaranja.
Prema Međunarodnoj organizaciji za migracije, "ekološki migranti su oni koji, zbog naglih ili postepenih promena u životnoj sredini koje nepovoljno utiču na uslove života, bivaju primorani da napuste svoje domove, privremeno ili trajno, i sele se unutar svoje zemlje ili u inostranstvo".
Teško je proceniti koliko ima ekoloških migranata širom sveta, jer često igraju ulogu i drugi faktori kao što su rast populacije, siromaštvo, ljudska prava i konflikti. Očekuje se da će do 2050. godine biti između 25 miliona i 1 milijardu ekoloških migranata.
Šta radi Evropska unija
Olakšavanje legalnih puteva za rad u EU
Evropska unija teži stvaranju uslova za migraciju u EU legalnim putevima. To bi pomoglo da se prevaziđe nedostatak radne snage u nekim sektorima i stimulisao ekonomski rast.
Za radnike migrante postoje različite mogućnosti:
- Plava karta EU je dozvola koja omogućava ljudima iz drugih zemalja da rade i žive u zemlji EU. Da bi dobili ovu kartu, državljani drugih zemalja moraju imati potrebne kvalifikacije i ponudu za posao sa platom iznad određenog nivoa.
- Jedinstvena dozvola daje pravo na rad i boravak i izdaje se na period do dve godine.
- Pravo na dugoročni boravak omogućava strancima da žive i rade u EU neograničeno vreme.
Pročitajte više o legalnim putevima za rad u EU.
Novi pakt EU za migraciju
Efikasno upravljanje migracionim tokovima i zaštita spoljašnjih granica prioriteti su EU već godinama. U aprilu 2024. godine Evropski parlament je odobrio sporazum sa Savetom za ažuriranje sveobuhvatnog pravnog okvira EU za migraciju i pružanje azila.
Pakt uspostavlja brže i efikasnije procedure u EU. On menja pravila u Dablinskom pravilniku, koji je određivao koja zemlja je odgovorna za razmatranje svakog zahteva za azil.
Jedan od stubova sistema je podela odgovornosti za tražioce azila. Zemlje EU mogu dati svoj doprinos na različite načine: prihvatanjem tražilaca azila iz zemlje članice u kojoj su stigli, finansijskim doprinosima ili pružanjem operativne ili tehničke pomoći.
Novi pakt se oslanja na solidarnost među zemljama i fleksibilne oblike podrške, koje mogu postati obavezne u kriznim trenucima.
Nakon što nova pravila stupe na snagu, zemlje EU će imati dve godine da ih primene u svom nacionalnom zakonodavstvu.
Pročitajte više o migraciji u Evropi:
- Odgovor EU na izazov migracije
- Migracija i azil u EU: podaci i činjenice.
-
Odgovor EU na migracione izazove
Migracija i pružanje azila u Evropskoj uniji kompleksni su procesi koji zahtevaju stalno prilagođavanje politika u skladu s promenama u globalnom okruženju. Evropska unija sprovodi različite strategije i akcije kako bi osigurala human tretman prema migrantima i obezbedila sigurnost i stabilnost unutar svojih granica.
Upravljanje migracijom i podrška zemljama članicama
EU podržava zemlje članice koje se suočavaju s velikim migracionim pritiskom putem različitih programa finansijske pomoći i operativne podrške. U sklopu evropske Agencije za graničnu i obalsku stražu (Frontex), EU pomaže zemljama članicama u očuvanju i nadgledanju granica, pružajući osoblje i tehničke resurse u kriznim situacijama.
Povratak i reintegracija
Za migrante koji nemaju pravo na boravak u Evropskoj uniji, EU podržava dobrovoljni povratak u njihove matične zemlje. Programi povratka uključuju pomoć u reintegraciji kako bi se obezbedilo da migranti imaju pristup osnovnim sredstvima za život i podršku pri zapošljavanju, što pomaže njihovom lakšem ponovnom uključivanju u društvo.
Zaštita ljudskih prava i sigurnost
Evropska unija se zalaže za zaštitu osnovnih ljudskih prava i integraciju migranata i tražilaca azila u skladu sa međunarodnim konvencijama i zakonima EU. U tom smislu, EU aktivno sarađuje sa međunarodnim organizacijama poput Ujedinjenih nacija i Međunarodne organizacije za migracije kako bi osigurala poštovanje prava migranata i odgovorila na njihove humanitarne potrebe.
Borba protiv nezakonitih migracija i krijumčarenja ljudi
Jedan od ključnih prioriteta Evropske unije je borba protiv nezakonitih migracija i organizovanih mreža krijumčara ljudi. Kroz međunarodnu saradnju i deljenje obaveštajnih informacija, EU nastoji da suzbije ilegalne aktivnosti koje ugrožavaju sigurnost migranata i stabilnost evropskih granica.